nedelja, 22 maj, 2022
NaslovnaSrbijaPruge bez vozova: Zašto Srbija rasklapa više od 400 železničkih saobraćajnica

Pruge bez vozova: Zašto Srbija rasklapa više od 400 železničkih saobraćajnica

Između Sente i Kanjiže, Bečeja i Vrbasa, kao i Karavukova i Bača verovatno više nikada neće saobraćati vozovi. Pruge između ovih mesta su na listi 15 deonica sa kojih će šine i pragovi biti uklonjeni u naredne dve godine. Na nekim od ovih pruga zvuk lokomotive nije zaparao vazduh već decenijama, pa su mnoge zarasle u korov i njima se više ni peške ne može proći.

Jedna po jedna od ovih pruga je zbog smanjenog broja putnika izbacivana iz reda vožnje, a na spisku ima i deonica na kojima vozova nema duže od četiri decenije. „Infrastruktura železnice Srbije“ je izabrala firmu koja će demontirati 435 kilometara pruga, pojedine lokalne samouprave već imaju planove kako će iskoristiti prostor koji će biti oslobođen za biciklističke staze, a pojedini stručnjaci ipak smatraju da je pre odluke o njihovom uklanjanju trebalo uraditi opsežnije analize potreba i građana i privrede na teritoriji na kojoj se ove lokalne železničke saobraćajnice nalaze.

„Infrastruktura“ je potpisala ugovor sa kompanijom ZGOP iz Novog Sada o prodaji šina, skretnica, skretničkih delova i kolosečnog pribora koji se budu dobili prilikom demontaže 15 pruga u Srbiji. Reč je o oko 25.000 tona sekundarnih sirovina, čijom prodajom u staro gvožđe će ovo javno preduzeće zaraditi nešto više od 302 miliona dinara.

Nenad Stanisavljević, iz „Infrastrukture“ objašnjava da će oko 350.000 otpadnih drvenih železničkih pragova, koji prema poslednjoj klasifikaciji i propisima koji su uvedeni od pre dve godine predstavljaju opasan otpad, biti ustupljeni na dalje raspolaganje kompaniji koja je taj posao dobila na tenderu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Pruge bez vozova

Srbija je inače trenutno „pokrivena“ sa oko 3.348 kilometara pruga. Najduži pružni pravac koji će biti demontiran je između Vršca i Zrenjanina od 81,2 kilometara. On je za saobraćaj zatvoren još 2005. godine. U naredne dve godine biće demontirane i uklonjene pruge Bečej – Senta, Senta – Kanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovci – Kovin, Bečej – Vrbas, Horgoš – Kanjiža, Karavukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej deonica Čurug – Bečej, Kikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin fabrika. Jedina pruga na spisku koja se ne nalazi na teritoriji Vojvodine je Sopot Požarevački – Kostolac od 32 kilometra, na kojoj nema vozova od 2008. godine.

Vrednost otpadnih drvenih železničkih pragova koji će na ovaj način biti uklonjeni, uglavnom sa teritorije Vojvodine, gde se nalazi oko 400 kilometara ovih pruga, iznosi oko 6,8 miliona evra.

„Prethodnih decenija bilo je više pokušaja da se uradi ovaj veliki posao i reši problem starih pruga u Srbiji, ali su se svi završavali neuspešno. U naredne dve godine će sa teritorije Vojvodine biti uklonjen opasan otpad u vidu starih drvenih železničkih pragova i na taj način ćemo doprineti unapređenju životne sredine na ovom području“, kaže Stanisavljević.

Stanisavljević kaže da je reč o prugama čije funkcionisanje i održavanje ni na koji način nije bilo isplativo, kao i da bilo kakve nove investicije i popravke nemaju ni ekonomsko, ni saobraćajno opravdanje.

Da li su nam potrebne lokalne pruge?

Profesor sa Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Gordan Stojić, međutim, smatra da je pre odluke o trajnom uklanjanju pruga trebalo napraviti analizu stanja i potreba stanovništva i privrede u opštinama na kojima se one nalaze.

„Osnov za ukidanje pruga su bili podaci iz vremena kada su te linije ugašene, odnosno kada je njima prošao poslednji voz. To nije pravi parametar, jer su tada putnici i roba praktično najureni, jer je red vožnje bio nepouzdan, a vreme putovanja je bilo dugo, zbog stanja infrastrukture i voznih sredstava. Potrebe stanovništva da putuje i privrede da prevoze svoje sirovine nisu nestali. Tokovi robe i putnika postoje, ali su prešli na drumski saobraćaj, jer je on bio pouzdaniji, pa i po ceni skuplje usluge“, objašnjava Stojić.

On napominje da je sada situacija drugačija i da Srbija gradi brzu prugu, ali smatra da ona neće imati pun kapacitet ako ne budemo imali i dobru mrežu lokalnih železničkih saobraćajnica.

„U projektima za potrebe privrede i lokalnih samouprava došli smo do zaključaka i da je pad obima prevoza u direktnoj vezi sa padom broja vozova koji je saobraćao u Vojvodini. Analizirali smo kretanja privrede i zaključili da ona u pojedinim regionima beleži izuzetan rast i neke opštine imaju izvozno orijentisanu privredu. Ne mislim na sve, ali za neke koje su ključne pruge za vankoridorski servis privredi i stanovništva mislim da bi kvalitetna analiza pokazala da ih ne treba ukidati“, kaže profesor.

On napominje da regionalni železnički saobraćaj ima svoju ulogu i svoje mesto u saobraćajnom sistemu jedne države.

„Ako ostavimo samo koridorske pruge, svi stanovnici će nam preći da žive u Beograd, Novi Sad i Niš, a to svakako nije regionalno-ravnomerni razvoj za koji se zalažu i država i lokalne samouprave. Teško će i opštine da ponude neku atraktivnost za nove fabrike kada nemaju železnicu kojom bi roba mogla da se preveze“, kaže Stojić.

Profesor napominje i da je bilo pokušaja da lokalne samouprave preuzmu brigu o ovim prugama, odnosno da finansiraju linije, ali da oni nisu uspeli. On kaže da opštine prvo nisu shvatile ozbiljnost namere, a da su posle pojedine pokušale da zaustave ili da raznim inicijativama bar uspore to ukidanje.

Stojić podseća da Evropska unija izdvaja oko 30 milijardi evra za infrastrukturu Zapadnog Balkana, ali ističe da su sredstva koja će koristiti Srbija ciljano namenjena za izgradnju koridorskih pruga, odnosno za saobraćajnicu od Beograda do granice sa Mađarskom i na drugu stranu ka Nišu, kao i za trasu Beograd-Pančevo-Vršac i za Barsku prugu. Za ove lokalne pruge novac bi trebalo da izdvoji država, a ona očigledno u ovom trenutku smatra da joj se takvo ulaganje ne isplati.

Vozove će zameniti bicikli

Demontiranjem i uklanjanjem starih železničkih infrastrukturnih kapaciteta koji odavno više nisu u upotrebi, oslobodiće se i oko 590 hektara zemljišta u infrastrukturnom i pružnom pojasu, u 26 opština širom Srbije. Lokalne samouprave će moći da ga koriste za najrazličitije namene i u skladu sa svojim potrebama, a pojedine poput Novog Sada i Beočina već imaju planove za nove projekte.

„S obzirom da je reč o linijskim infrastrukturnih objektima i katastarskim parcelama koje su povezane, mnoge od tih opština odavno su već iskazale interesovanje za korišćenje tog zemljišta. Ono će moći da se koristi za izgradnju novih puteva, sportske sadržaje, biciklističke ili trim staze i druge namene, a biće stvoreni i uslovi za bolju i lakšu saobraćajnu povezanost i infrastrukturni razvoj ovih lokalnih samouprava“, smatra Stanisavljević.

Pruga koja povezuje Petrovaradin i Beočin duga je 14,35 kilometara, a zatvorena je za saobraćaj 2007. godine. Predsednica opštine Beočim Mirjana Milkić Malešević kaže da je Vlada Vojvodine pokrenula inicijativu da se trasa sa koje će biti uklonjene šine uredi i da se na njoj napravi biciklistička staza i drugi sadržaji.

„To će biti novi vid povezivanja građana Beočina sa Novim Sadom, ali i veliki potencijal za dolazak još većeg broja biciklista koji posećuju Frušku goru. Taj prostor godinama niko ne održava i nas raduje što bi konačno i taj deo naselja uz prugu oživeo. Postoji i objekat na početku trase u Beočinu koji bi trebalo da se preuredi u kućicu za iznajmljivanje bicikala“, objašnjava Milkić Malešević.

Predsednica opštine napominje i da je u pitanju lepa ruta uz obalu Dunava i smatra da bi za ovu lokalnu samoupravu to predstavljalo i turistički potencijal.

RELATED ARTICLES

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments

Sign In

Register

Reset Password

Please enter your username or email address, you will receive a link to create a new password via email.

Sign In

Register

Reset Password

Please enter your username or email address, you will receive a link to create a new password via email.