Kineski zid - najveća građevina na svetu

Izvor:  Wikipedia.org 21 februar 2015

Proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, ukupnom dužinom od 8.851 kilometara (glavni deo 2.450 kilometara), visinom od 10 do 16 metara, širinom od 8 metara, predstavlja najduži zid na svetu, i najveći odbrambeni objekat.

Po izvorima više manjih zidova je počelo da se gradi u 5. vek p. n. e., međutim ozbiljnija gradnja i početak gradnje velikog Kineskog zida vezuje se za razdoblje od 220. do 206. godine pre nove ere i Ćin Ši Huanga, koji je započeo njegovu izgradnju da bi zaštitio svoju zemlju od upada varvarskih plemena — nomada.

Građen je od zemlje, kamena i cigle, a njegova gradnja trajala je s prekidima u izgradnji, i rušenjima, sve do XVII veka. Duž celog zida, u pravilnim razmacima, podižu se stražarnice, a po vrhu se pruža staza široka 4,5 m.

Danas je Kineski zid najveća turistička atrakcija Kine. Turisti iz celog sveta rangiraju Kineski zid na sam vrh najinteresantnijih turističkih destinacija. Po osnivanju Narodne Republike Kine preduzete se neophodne mere zaštite Kineskog zida od daljeg propadanja. Zid je stavljen pod zaštitu države 1961. godine. Rekonstrukcija je obavljena najviše u oblasti Ba-da-ling, prolazu Šang-hai i prolazu Đija-ji. 1987. godine Kineski zid je uvršćen u spisak svetske baštine pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Dana 7. jula 2007. godine proglašen je za jedno od novih sedam svetskih čuda.

Danas se Veliki zid, shvata kao jedan od simbola Kine. Čak i reči pesme „Marš dobrovoljaca“ iz 1935. koja je sada himna Kine, govore o „novom zidu od mesa i krvi“ koji treba da stvore kineske patriote licem u lice sa neprijateljskom invanzijom.

Vidljivost s Meseca

U Riplijevoj rubrici Verovali ili ne! (Ripley's Believe It or Not!) iz maja 1932. godine, tvrdilo se da je zid „najveličanstvenija ljudska građevina, jedina koja se može videti s Meseca“, a Ričard Halibarton (Richard Halliburton) u knjizi Second Book of Marvels iz 1938. iznosi sličnu tvrdnju, međutim to nije tačno. Ovo verovanje je opstalo, dobivši status urbane legende, a čak se pojavljivalo i u nekim udžbenicima. Artur Valdron (Arthur Waldron), autor knjige The Great Wall of China: From History to Myth, spekulisao je da je ovo verovanje možda povezano s opčinjenošću „kanalima“ za koje se nekad verovalo da postoje na Marsu.

Povezane vesti

  • Auto - putem od Obrenovca do Čačka tek dogodine

    U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sumnjaju da je šteta na deonici Ub – Lajkovac mnogo veća i da je sve izvesnije da će morati iznova da se radi svih 12,5 kilometara.

  • Od Preljine do Požege za pola milijarde dolara

    Projektovanje i izgradnja dela auto - puta od Preljine do Požege koštaće 523,5 miliona dolara, odnosno oko 450 miliona evra.

  • Kinezi povezuju Čačak sa Crnom Gorom od 1. marta

    Kineska kompanija CRBC gradiće dve deonice Koridora 11, na potezu Preljina - Požega i Požega - Boljare, ukupne dužine oko 140 kilometara. Radovi će početi 1. marta iduće godine, a rok za završetak rokova je 1. septembar 2020. godine.

  • Potpisan memorandum o gradnji "Tesla grada" u Beogradu

    Kompanija "BK Tesla" potpisala je Memorandum o saradnji sa kineskom državnom kompanijom MCC saopštila je "BK grupa".

  • Tarife na kineski čelik, Srbija pod nadzorom

    Evropska komisija je definitivno usvojila zaštitne mere protiv jeftinog čelika iz Kine, dok mere za čelik iz Srbije i još četiri zemlje nisu usvojene već će se nastaviti nadzor tokom dodatnih šest meseci, saopšteno je 6. aprila u Briselu.

  • Kina ostaje lider u industriji čelika i u idućih sto godina

    Kina će biti najveći svetski proizvođač čelika i gvožđa i u narednih sto godina, predviđa Li Sinćuang, potpredsednik Kineskog udruženja za gvožđe i čelik, i predsednik Insitita za planiranje i istraživanja u metalurškoj industriji, piše kineski Narodni dnevnik (People"s Daily).

Side 01

Izdvajamo

side-left
side-right